| |
|
|
| |
Ian Gillan
Sava Centar
07.11.2016.
|
 |
|
| |
Moj prvi susret sa bendom Deep Purple desio se u Splitu 1971. godine na rođendanskoj žurci kod mog drugara iz osnovne škole. Posle raznih hitova tih godina (T. Rex, Slade, Sweet) drugar iz Solina je na gramofon stavio ploču meni nepoznate grupe koja se zvala "In Rock".
Krenula je prva pesma i moj život više nije bio isti!!! Speeeeed Kiiiiiing pevao je pevač grupe a ja sam mahao glavom zajednom sa drugarom i drugaricom Jelicom. Ostali su bili zbunjeni i revoltirani. Odoh ja u drogeraše! :)
Posle sam nabavio "Machine Head" kao i "Who Do We Think We Are", a onda je pevač otišao iz grupe!!!
Bio je to Ian Gillan. Njegov glas u Purpleovim pesmama a kasnije i u mjuziklu "Jesus Christ Superstar" otvorio mi je širom vrata ka novom doživljavanju muzike.
1975. Purple su bili u Beogradu. Nisam išao iz pijeteta prema Gillanu i pogrešio (klinačka ludost!). Ipak sam ih dočekao decembra 2003. godine na koncertu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Nažalost tada nije bilo u grupi ni Johna Lorda ni Ritchie Blackmorea. No bio je Gillan i Don Airey!
Trinaest godina kasnije evo nama Gillana u Sava Centru!
Hm, Gillan izvodi pesme Deep Purple!!! WoW! Dovoljan podatak da se koncert ne propusti!
Zbog saobraćajnog kolapsa zakasnio sam u Sava Centar i propustio početak nastupa grupe Papa Le Galle, Gillanove ćerke Grace, simpatične devojke plave raspuštene kose i benda koji meša karipsku muziku, reggae i slične izvore. Dovoljno za 45 minuta nastupa.
Sređivanje bine izazvalo je pometnju u publici i u 21:15 svetla su se smanjila i na binu su prvo izašli muzičari iz Beogradskog simfonijskog orkestra a zatim i članovi benda Dona Aireya.
Gromoglasan početak, instrumentalan uvod u pesmu "Hang Me Out To Dry" i evo nama Gillana koji i u 71 godini izgleda iznenađujuće fit. Glas mu je dobar iako peva samo u srednjim registrima a ponekad krene u poneke visine potpomognut pratećim vokalima (kćerka Grace, bradati momak i plavokosa prsata pevačica.....mmmmm!).
I izbor pesama je takav da Ian može bez problema otpeva sve. U početku smo čuli "Pictures of Home" (sa "Who Do We Think...") i "Strange Kind Of Woman "(singl). Oko njih su se preplitale neke zanimljive pesme iz 80-tih ("Razzle Dazzle" sa albuma "Bananas" i "A Day Late and a Dollar Short".
Interesantan deo koncerta započeo je izvođenjem čuvene "Lazy" (sa "Machine Head"), gde je Gillan svirao usnu harmoniku i to veoma uspešno. Publika je bila oduševljena kao i sledećom pesmom, izuzetno lepom i odlično izvedenom "Rapture of The Deep". Svaka čast i bendu i našim muzičarima! Ian nas je oduvao odličnom verzijom svima omiljene "When A Blind Man Cries" i to je bio prvi vrhunac nastupa te večeri.
Onda Gillan čini, po mom mišljenju, grešku i izvodi "You're Gonna Ruin Me Baby" pa poziva ćerku da otpeva njenu pesmu "Candyfloss" (pesma kao i naziv, simpatična i ništa više od toga). Stvar se ne popravlja ni izvođenjem instrumentala "Difficult to Cure" grupe Rainbow (ustupak Don Aireyu?). Nisam nešto bio oduševljen spojem "Ode Radosti" L. V. Beethovena i Blackmore/Airey dodacima. No dobro... koliko ljudi, toliko ćudi.
"Anya" sa istočnjačkim prizvucima popravlja situaciju a "Perfect Strangers" definitivno vraća Gillana na pravi put. To je i publika osetila i reagovala na odgovarajući način.
"Hell To Pay" nastavlja u dobrom smeru a onda kreće moja omiljena "Demon's Eye" . Većina publike je totalno neinformisana i ne zna tu pesmu sa albuma "Fireball" - koji je promašaj??? Ova pesma itekako zavređuje pažnju i zato bravo Gillane!
E, onda udar u glavu i srce ... dugo očekivana "Smoke On The Water" (sa "Machine Head", ako neko slučajno ne zna). Svi su na nogama i pevaju sa Gillanom. Orkestar, grupa i publika su jedinstveni!!! Bravooooo!!!
Opšte oduševljenje i to je kraj zvaničnog dela koncerta. Naravno, publika i ne pomišlja da je koncert završio a i ni orkestar se ne mrda sa bine. Ovacije, poziv na povratak i evo Gillana, Aireya i momaka! Odmah kreću u "Na nanana , nana na , nana na" - i to je "Hush". Svi skaču i pevaju sa izvođačima. Pesma se širi iz svih grla a onda dolazi do solaže prvo bubnjara (dobro), pa basiste (ajd, onako) pa Aireya(OK)!!!
Na kraju - šlag na torti, singl "Black Night" i opšta raspamećenost u publici. Predivno, predivno osećanje!!!
Dva sata nastupa, dobar bend (Airey i gitarista odlični), dobro uvežbani orkestar (perkusionisti nezaboravno sviraju kao ludi u pozadini!) i vrlo dobar Gillan, u sigurnom i moćnom izdanju.
Nadao sam se još nekim pesmama ("Woman from Tokyo", "Highway Star", "Speed King" i "Child In Time") ali sam pretpostavio da ih neće biti. Ipak je Gillan u zrelim godinama i te glasovne visine je teško doseći. Ni Plant, ni drugi iz te generacije ne pevaju te visoke lage. No i ovo je bilo sasvim dovoljno da izazove radostan osmeh na licima svih prisutnih na ovom koncertu. Živeli!!!
tekst - slobodan vlaketić
promo foto ian gillan sings deep purple
|
|
|
|
